Ljubav nije kliše

Kako sačuvati ono što nas čini ljudima?

Piše: Radmila Stanković

U svetu u kojem živimo na „fast forwardu“, ljubav često deluje kao da je na pauzi. U gužvi mejlova, rokova, obaveza i ekrana zaboravljamo da je ljubav više od „vidimo se kad budem stigao“ poruke i zagrljaja koji se usput deli. A nije problem u tome što ljubavi nema — ona je tu, ali je često zatrpana svakodnevicom.

Pravo pitanje je: umemo li još da je vidimo?

Ljubav u malim stvarima

Nekada smo ljubav pokazivali pesmom pod prozorom, cvećem na pragu, pismom koje se čuvalo u fioci. Danas je sve brže, jednostavnije — i često bezličnije. Umesto da uradimo nešto što ostaje u srcu, oslanjamo se na kurira, poruku ili „like“.

A ljubav zapravo živi u malim, ličnim stvarima: u tome što se neko seti koju kafu volite, u poruci za dobro jutro, u tome što zapamti gde ste prvi put otišli zajedno ili donese prvi cvet sa terase. Ljubav nije luksuz — ona je osnovna potreba duše.

Tri priče koje podsećaju kako se voli

Jedna devojka vraća se do auta svog dečka i zatiče svoje sedište prekriveno cvećem. Bez reči, bez objašnjenja — samo tišina i miris, dovoljni da kažu sve.

Drugi primer dolazi s aerodroma. On zna da ona odlazi na mesec dana u inostranstvo. Kupuje jednu ružu i zamoli stjuardesu da joj je preda čim avion poleti. Da li su opstali? Ne. Ali trenutak su oboje zauvek poneli sa sobom.

Treći primer: devojka pred rastanak pravi album sa zajedničkim fotografijama i rečenicama. Kad je završila, plakale su obe mame. Ljubav ostavlja takav trag.

Zašto ljubavi nedostaje začin?

Jer se vremenom opustimo. Na početku veze sve pamtimo. Sitnice, datume, omiljene kolače, sitne želje. Vremenom, zatrpani svakodnevnicom, sve to ostavimo po strani.

Ali ljubav se, baš kao i cveće, mora negovati. Kada prestanemo da se trudimo, ne prestaje ljubav, ali prestaje zanos. A tada onaj drugi polako prestaje da se oseća posebnim.

Ljubav nije kliše — to je kultura

Ljubav ne mora da bude skupa niti grandiozna. Ne mora da podrazumeva 101 ružu, vikend na Baliju ili koncert pod zvezdama. Dovoljna je cedulja u džepu, poruka na ogledalu, prvi ubrani mak. Ljubav je kada i posle godina želite da iznenadite onog koga volite, jer vas raduje njegov osmeh.

Najlepši parovi koje poznajem slave, vraćaju se na mesto gde su se prvi put poljubili, donose jedno drugom kafu u krevet, čak i posle trideset godina.

I šta sad?

Ako ste među onima koji su ljubav zaboravili u fioci vreme je da je izvučete. Setite se da ljubav nije nešto što imate, već nešto što stalno gradite.

Napišite poruku, pozovite, ostavite cveće, skuvajte omiljeni čaj, podelite uspomenu, poklonite pesmu. Ne mora da bude savršeno, važno je da bude vaše.

Jer kada nestane ljubavi, nestaje i ona čarolija koja nas tera da biramo baš tu osobu iz mora drugih.

A ljubav ne nestaje sama. Samo čeka da je pustimo iz duše.