Promocija knjige Kad’ se bubašvabe pretvore u svice: Svetlost kojoj ne treba odobrenje

U holu Centra za kulturu „Dragan Kecman“, pod svetlom srca, održano je premijerno veče posvećeno knjizi Kad’ se bubašvabe pretvore u svice, zbirci priča koje nadilaze uobičajene književne šablone i donose ono najvažnije – iskrenost, emociju i snagu jednostavnosti.

U vremenu kada svet često slavi formu umesto suštine, ova knjiga tiho, ali odlučno, podseća da pravo svetlo dolazi iznutra – iz ljudske dobrote, iz saosećanja, iz onih malih, često nevidljivih trenutaka koji grade velike istine. I to svetlo ne traži aplauze ni potvrde – ono jednostavno sija.

Autorka knjige, Radmila Stanković, svoju životnu i književnu snagu pokazuje nenametljivo – kroz reči koje grle, rečenice koje ostaju, i priče koje govore više nego što je napisano.

Njena proza ne traži da bude „po pravilima“ – ona jeste po srcu. Bez velikih izdavačkih imena, bez pompe, ova knjiga nalazi svoje mesto tamo gde je najvažnije – u srcima običnih ljudi. Promocija nije bila samo kulturni događaj, već istinski čin deljenja svetlosti. Glumica amaterskog pozorišta, Vesna Radenković Ankić, svojim glasom je oživela svaku priču, dajući im dodatnu dimenziju nežnosti i istine.

Vesna Radenković Ankić – Radmila Stanković

Pesnikinja Aleksandra Podkolzin Petrović, kroz interpretaciju odlomaka, pokazala je kako izgleda umetnost kada je lišena sujete – čista, dostojanstvena i bliska.

Aleksandra Petrović Podkolzin – Radmila Stanković

Knjiga Kad se bubašvabe pretvore u svice već je pronašla put i van granica Srbije, ponevši sa sobom ono najvrednije: iskonsku emociju, veru u ljudskost i podsećanje da i u najmračnijim trenucima postoji mogućnost svetlosti.

Autorka Radmila Stanković

Iako nije objavljena pod okriljem prestižnih izdavačkih kuća, knjiga donosi ono što je danas možda i najpotrebnije – toplinu, dobrotu i ljudsku bliskost.Ova knjiga pripada svima nama – običnim ljudima, onima koji greše, koji se nadaju, koji veruju u male gestove i velike emocije.

U svetu koji sve češće gubi osećaj za istinsko i nežno, Kad se bubašvabe pretvore u svice nas podseća: nikada nije kasno da budemo svetlo jedni drugima.

Radmili Stanković je ovo treća samostalna knjiga. Prve dve su poezija, a treća je sastavljena od kratkih priča. Inače je učesnik mnogih pesničkih festivala, dogadjaja i antologija.

Rekli su o knjizi:

U toku pripreme Radinog rukopisa za štampu, mi iz Centra za kulturu imali smo priliku da pročitano radnu verziju tog rukopisa nekoliko puta, da bi bilo sve kako treba, da se ispoštuju procedure i pravila izdavanja knjige. Tada sam zapisala, kratko, neke moje utiske,isključivo iz ugla čitaoca, pa evo:-Radmila često koristi svoju ličnu prošlost, događaje i doživljaje kao osnovu za stvaranje poezije i proze. Njeno istraživanje se odnosi na odrastanje, ljubav,gubitak ali i nadu,pa postoji mogućnost da se ide u njen svet,da se vide njene emocije, radost, životna borba i pobeda. Pesnikinja se nostalgično seća ali i osvetljava lepotu prošlih trenutaka i duboko emotivnih iskustava, sto oblikuje njen umetnički izraz i sadašnjost kao temelj za njen dalji rad. Njeni nežni i autobiografski stihovi stvaraju osećajnu povezanost sa čitaocem, nudeći prostor za refleksiju o vlastitim iskustvima.

Ona piše:”Neki uglavnom tačno znaju šta hoće, ja sam neodlučna. Nikada nisam bila sto posto sigurna šta hoću,naprosto, čvrsto verujem da to nešto, šta god bilo, samo dolazi i odlazi”.Dakle, ona veruje u prirodni sled dogadjaja, uzročno – posledičnim.

Što se tiče lirske note: Radina proza i poezija ima specifičan ton, stvarajući i specifičnu atmosferu prenoseći nam lične iskrene emocije, tako da njen rad doprinosi širem okruženju književnosti i otvara diskusiju o temama koje su univerzalne i tiču se svih nas! Meni je bilo veoma zanimljivo i lepo!

Gabrijela Jovanović Kovačević, čitalac

J.I.